Arheološki lokalitet Belovode - tri decenije istraživanja

Povodom obeležavanja 30 godina od početka istraživanja na arheološkom lokalitetu Belovode, u Zavičajnom muzeju u Petrovcu na Mlavi otvorena je izložba „Belovode retrospektiva“.



Prva arheološka istraživanja neolitskog naselja Belovode u ataru sela Veliko Laole, u blizini Petrovca na Mlavi, počela su, sada već davne 1994. godine u okviru projekta „Arheometalurgija Vinčanske kulture“, u saradnji sa Narodnim muzejom u Požarevcu i Zavičajnim muzejom u Petrovcu na Mlavi.

Materijal pronađen na Belovodama svedoči o dugoj okupaciji ovog prostora, od samih početaka Vinčanske kulture. Apsolutno datovanje lokaliteta je od 5300/5200. do 4600. godine pre nove ere. Vinčanska kultura pripada mlađem kamenom dobu – neolitu, iako pojava metalurgije ukazuje na početak eneolita (bakarnog doba).

Lokalitet Belovode nije važan samo za stručnu i svetsku javnost, već prevashodno za lokalno stanovništvo.



Belovode su, za sada, najstarije nalazište u Evropi, na kome je dokazano rudarstvo i metalurgija bakra. Ovim se lokalitet Belovode svrstava u jedan od metalurški najbitnijih lokaliteta.

Izložba „Belovode retrospektiva“ koja je otvorena povodom tri decenije od početka arheoloških istraživanja na lokalitetu Belovode u ataru sela Veliko Laole, podeljena je u nekoliko segmenata.

Artefakti pronađeni na arheološkom lokalitetu Belovode čuvaju se u Zavičajnom muzeju u Petrovcu na Mlavi, Narodnom muzeju u Požarevcu i Narodnom muzeju u Beogradu.

Izložba „Belovode retrospektiva“ u Zavičajnom muzeju u Petrovcu na Mlavi biće dostupna posetiocima naredna tri meseca, a nakon toga i požarevačkoj publici.