_-_East_wall,_right_(Harrowing_of_Hell)_031.jpg)
Velika subota - dan tišine, vere i iščekivanja vaskrsa
Velika subota, poznata i kao Strasna subota, deo je Velike sedmice koja se završava Vaskrsom i posvećena je sećanju na Isusa Hrista i njegov silazak u Ad. Prema pravoslavnom verovanju, tog dana Hrist je telom bio u grobu, dok je njegov duh boravio u Adu, oslobađajući duše pravednika. Istovremeno, kao sveprisutni Bog, bio je na prestolu sa Ocem i Svetim Duhom, neodvojiv od Svete Trojice.Ovaj dan simbolično označava kraj starog i početak novog vremena – prelazak iz doba obeleženog starozavetnim pravilima u novo doba Vaskrsenja, u kojem Hrist pobedom nad smrću otvara put spasenja svim vernicima.
Bogosluženja Velike subote ispunjena su snažnom simbolikom. Jutrenje se služi već na Veliki petak uveče, kada se pred simboličnim Hristovim grobom obavlja obred njegovog pogreba. Vernici uz sveće i kandila prisustvuju čitanju 118. (119.) psalma i pevanju statija – dirljivih stihova koji istovremeno slave Hrista kao Život i Vaskrsenje, ali i izražavaju bol i tugu Presvete Bogorodice. Ovaj obred predstavlja duboko emotivan doživljaj i podsećanje na tajnu Hristovog stradanja i pobede.
Na Veliku subotu služi se liturgija Svetog Vasilija Velikog, kojom se najavljuje dolazak Vaskrsa. Ujedno, ovaj dan je posvećen i završnim pripremama za praznik – uređuju se domovi, priprema odeća, a u nekim porodicama tada se farbaju i vaskršnja jaja.
Narodni običaji razlikuju se od kraja do kraja. U Homolju se priprema poseban kolač – vaskršnjak, ukrašen bosiljkom, dok se u jugoistočnom Banatu prave mali kolači koji se nakon bdenja nose na groblje, kao deo sećanja na preminule.
Velika subota ostaje dan tišine i nade, trenutak između tuge i radosti, u kojem se vernici pripremaju za svetlost Vaskrsenja.
Foto: Wikipedia
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest